”Vladu sam srela u Butmiru 1945. na jednom aeromitingu i stalno me je pogledavao. Odmah se zainteresirao za mene. Nakon toga smo se sretali na korzu u Sarajevu. Vikendima sam često putovala u Zenicu i jednom me je Vlado sreo na željezničkoj stanici i nosio mi kofer. Pomogao mi je da uđem u voz u kojem je prozor bio slupan i onda mi je rekao
‘Selma, ne naginji se kroz prozor’.
Patio je za mnom četiri godine, ali mi nikad nije prišao.
‘Selma, ne naginji se kroz prozor’.
Patio je za mnom četiri godine, ali mi nikad nije prišao.
Нема коментара:
Постави коментар